Na sastanku 24. juna gde se okupio veći broj stanara naselja, pomenuta je ideja koja će biti okvirno predstavljena u nastavku.
Tekst nije zvanični dokument sa strogo formulisanim predlogom, već ideja koja bi se kroz diskusiju i razmatranje velikog broja stanara mogla pretvoriti u peticiju i pokretanje razgovora sa gradom i Građevinskom direkcijom Srbije. Mi ne znamo kakvi su interesi drugih pomenutih strana, ide se na predlog koji bi bio interes svih – stanara, grada, investitora. Moglo bi da se kaže da je ovo pokušaj izlaska iz pasivnog stanja gde se problemi ne rešavaju, već samo vremenom produbljuju. Kao primer navodim naselje Stepa Stepanović gde su stanari insistirali na reklamiranom tržnom centru koji je planiran, a kasnije zbog ekonomske neisplativosti izbačen. Posle toliko godina oni i dalje nemaju ništa - samo prazne parcele koje se jedva održavaju.
Postojećim lokacijskim uslovima na parceli 10362/4 planirana je izgradnja vrtića. Prema planovima grada za vrtić nisu planirana sredstva u naredne tri godine, a pitanje je kada bi se izgradio (primer je naselje Stepa Stepanović gde postoje opredeljene parcele za još jednu školu i vrtić na kojima ni danas ništa nije izgrađeno, a očigledno neće ni u bliskoj budućnosti). S obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju u svetu, sve veće subvencije države i grada za razne stvari uslovljene krizom - pitanje je koliko će se u narednom periodu ići u izdvajanje novca za neprofitne objekte, a koji se već prolongiraju godinama.
Kako će većina dece u naselju prerasti vrtić dok se on eventualno izgradi, ili će tada biti jako malo dece iz naselja koja bi bila potencijalni korisnici, možda bi trebalo razmisliti o nekim drugim opcijama koje bi donele korist svima – stanarima naselja, gradu i Građevinskoj direkciji Srbije kao vlasniku parcele i potencijalnom investitoru.
Pitanje vrtica bi moglo biti pokrenuto nekim bržim i jeftinijim rešenjem za grad - primer je depandans u naselju Stepa Stepanović koji je otvoren u okviru jedne od zgrada umesto obdaništa. Kod nas bi se to pitanje moglo spojiti sa otvaranjem buduće škole gde bi postojeća zgrada Geografskog fakulteta funkcionisala kao kombinovani objekat za decu – vrtić depandans i škola. Možda bi se na taj način ubrzalo i otvaranje škole sa manjim brojem dece (koje za sada nema dovoljno).
Na parceli 10362/4 bi se mogao izgraditi objekat garaže (tipa Obilićev venac) koja bi bila ukopana i izlaziti delom iznad površine zemlje, a da se ostvare 3-4 sprata. Na vrhu garaže bi bio postavljen objekat koji bi bio prodat ili dat pod zakup nekom trgovinskom lancu (okvirni predlog, građevinska struka bi našla neko optimalno rešenje).
Kakva bi bila korist stanara?
Svi smo svesni koliko je malo lokala u ovakvom naselju i kakvu su namenu dobili pa smo prilično uskraćeni za neko „normalno“ snabdevanje osnovnim stvarima za ovaj broj stanovnika. Zaista nam je potrebna neka pristojna maloprodaja u kraju. Takođe bi se dostava objektu obavljala van internih saobraćajnica naselja jer je objekat izdvojen - „na ćošku“. Problem parkiranja je očigledan, a on će se dodatno produbiti izgradnjom Poreske uprave i Zdravstvene stanice koja sigurno neće biti isključivo za naselje već i za okolinu. Parkinga u naselju treba mnogo više, u bilo kojoj varijanti, jer nekog prostornog izbora nemamo. Uz garažu bi moglo da se veže pitanje uređenja Zadužbinske ulice u kojoj je već planirano podužno parkiranje čime bi se dobilo maksimalno mesta u naselju.
Korist GDS-a?
GDS je vlasnik parcele na kojoj je trenutna mogućnost isključivo izgradnja vrtića što finasijski nije isplativo. Izmenom plana GDS bi dobio mogućnost mnogo veće zarade na projektu izgradnje objekata koji donose dugoročnu finansijsku korist.
Korist grada?
Najveći problem grada Beograda je parkiranje i finansiranje i izgradnja dodatnih objekata koji su stalni finansijski trošak (zdravstvena zaštita, vrtići, škole). Objekti poput vrtića jesu nužni i obavezni, ali se smeštaj dece ne mora uvek rešavati kroz najskuplju varijantu, nekada se postojeća infrastruktura može modifikovati kao brže rešenje za korisnike i mnogo jeftinije za grad kao pružaoca usluge.
Grad bi kroz rekonstrukciju postojeće zgrade Geografskog fakulteta dobio mnogo uštede i možda rešio na brži način dva problema istovremeno (vrtić i škola). Grad bi umesto finasija za izgradnju vrtića moga finasirati izgradnju garaže koja bi bila njegovo vlasništvo i donosila stalne prihode u budućnosti.
D.N.